Pre nego što ispričam kako sam stigao do pojedinačne "bronce" i ekipnog "zlata" u sastavljanju zagonetaka, hteo bih da se zahvalim prijateljima koji su pomogli da troškovi boravka u Hrvatskoj budu značajno umanjeni i da provedem dva lepa dana na Jadranskom moru. Poznati šahovski problemista Dejan Glišić pružio mi je prenoćište u Zagrebu, a redakcija "Feniksa" na čelu sa Perom Galogažom (organizatori ovogodišnjeg SOZAH-a) omogućila mi je boravak u hotelu. Hvala kolegama na tim lepim gestovima!
Elem, u petak ujutro krenuo sam do Dejana Glišića u Zagreb i tamo smo se po podne družili na šahovskom turniru po tempu igre od 10 minuta. Daleko sam od nekadašnje forme, tako da se nisam baš proslavio (tri poena od sedam mogućih), ali odigrao sam ipak par zanimljivih partija. U subotu ujutro hvatam autobus za Rijeku, gde me dočekuje Vedran Vučinić iz "Feniksa" i odvozi kolima do Kraljevice.
Kratak odmor i počinje 90 minuta borbe na prvenstvu Hrvatske u sastavljanju zagonetaka. Na ovom turniru sam ranije dva puta bio trećeplasirani i verujem da imam kvalitet i za šampionsku titulu. Međutim, stvari ne idu glatko... Pero Galogaža je smislio prilično nezgodne zadatke, tako da je namučio takmičare. Vreme odmiče, vidim da neću realizovati ideje koje sam imao. Uspevam da sastavim svih pet radova, ali znam da to nije kvalitet za prvo mesto. Razočaran, pa i ljut na sebe, odlazim da se bućnem u more i ohladim glavu, a zatim da odmah krenem natrag u Zagreb. Međutim, nakon tog kupanja dočekuje me Pero i predlaže da povratak kući (rezervisao sam autobus Zagreb - Novi Sad za nedelju ujutro u 8:00) odložim za jedan dan. Naravno, ovakvu velikodušnu ponudu moram da prihvatim. Odjednom, slušajući na onom suncu ptice i zrikavce, pomišljam da uopšte nije bitno koje mesto ću zauzeti na takmičenju.
Nakon odgledane uzbudljive utakmice Brazil - Čile sledi večera i proglašenje pobednika. Ispostavlja se da sam zauzeo treće mesto, a posebno neverovatno zvuči vest da je ekipa "Kvizorame" za koju sam nastupao pobedila (jer Ranko Skopal je meni i Borisu Nazanskom rekao da osim križaljke nije sastavio skoro ništa drugo). Stvar je u tome da je Boris ubedljivo šampion, a ja sam visokoplasiran, tako da je i skroman Rankov učinak sasvim dovoljan za sigurnu pobedu :) Drugo mesto u pojedinačnoj konkurenciji zauzeo je Valter Kvalić.
Na turniru u kvizovci Boris je takođe osvojio pehar, drugi je bio Luka Pavičić, a treći Miro Šarić. Šampion u rešavanju zagonetaka je Željko Jandragić, drugo mesto (sa zaostatkom od svega jednog boda) zauzima Boris Nazanski, a trećeplasirani je Valter Kvalić. Dakle, može se reći da je Veliki Učitelj (titula koju dodeljujem Borisu, jer od njega sam sticao prva enigmatska znanja i značajno je uticao da zavolim ovaj hobi) pokazao da i dalje ima čemu da nauči kolege!
U rešavanju logičkih problema Goran Vodopija bio je neprikosnoven, a iza njega su se plasirale Zrinka Kokot i Sanda Reić-Tomaš, standardne članice hrvatske reprezentacije. Izvinjavam se ako sam propustio da spomenem nešto bitno ili ako sam nešto netačno preneo, jer u onoj opuštenoj atmosferi popio sam nekoliko piva, što može uticati na kvalitet informisanja :)
Na slici u hladovini taverne: pobednička ekipa "Kvizorame" (s leva: Skopal, Nazanski, Radisavljević)
