Lep vikend u Vrdniku

Tokom proteklog vikenda u hotelu "Termal" u Vrdniku održani su 25. Susreti enigmata Srbije, na kojima je bilo prisutno pedesetak ljubitelja enigmatike iz Srbije, Hrvatske i BiH. Uz uobičajene zvanične i revijalne discipline, isprobali smo i neke novitete, a posle duže vremena odigrali smo i brzopotezni šahovski turnir sa šest igrača. Gosti su imali prilike da obiđu manastir Ravanica, kao i da koriste termalni bazen u hotelu, pa se može reći da je program bio raznovrstan i zanimljiv.

Što se tiče takmičenja, ponovo sam najuspešniji takmičar u zvaničnim disciplinama (sastavljanje zagonetaka, rešavanje zagonetaka i sastavljanje anagrama), ali ne mogu biti u potpunosti zadovoljan. Naime, bio sam drugi na prvenstvu Srbije u sastavljanju zagonetaka, drugi u sastavljanju anagrama i četvrti u rešavanju zagonetaka, a cilj mi je bio da u jakoj konkurenciji pobedim barem u jednoj od disciplina. Na kraju se ispostavilo se da su svi pobednici (Nebojša Dragomirović, Rade Goljović i Branislav Nikić) u nečemu bili bez visokog plasmana i zato sam po pravilniku takmičenja ESS sveukupni pobednik. 

Neki aspekti ovogodišnjeg okupljanja enigmata, a pre toga i dopisnog konkursa za sastavljače, morali su biti znatno bolji, a o tome će biti prilike da se razgovara na narednoj sednici predsedništva. Možda se moglo nešto reći i sada u Vrdniku, ali nikome nije bilo do nekih rasprava i diskusija, što je verovatno i dobro, jer ranije su sednice znale trajati jako dugo, bilo je preterano žučnih diskusija, a toga ne bi trebalo da bude na susretima, gde ljudi dođu da se opuste i sretnu druge ljubitelje enigmatike. 

Ponovo pokraden na SOZAH! (1)

Gledam sad ocene sa prvenstva Hrvatske u sastavljanju zagonetaka, koje iz nekog razloga nisam dobio od organizatora Ice (možda zato da ne vidim šta se sve mućkalo?) nego mi ih je mejlom prosledio Slavko.

Nek se ljuti ko god hoće, ali ja ću kazati da je ovo takmičenje, osim što je konfuzno i amaterski organizovano, bilo potpuno neregularno i da sam pokraden. Oteta mi je šampionska titula u sastavljanju koju sam u potpunosti zasluživao. Imao sam fantastične radove i otišao sam u Varaždin s realnim očekivanjem da ću pobediti, čak sam i onu skandinavku uživo sasvim dobro odradio, ali pre toga je sve urađeno da se određeni enigmati favorizuju i da im se da "poguranac". Uostalom, neka organizator pokaže sve radove, pa ćete videti da sam u pravu.
 
Koliko vidim, Miljenko Košutar i Darko Galić su relativno korektno ocenjivali, dok se onaj treći član žirija iživljavao, davao hrpu kečeva, dvojki i niskih ocena takmičarima. Na primer, dobijem od Miljenka desetku za izvanredan štit, Darko da osmicu (što je bila i njegova najveća ocena, nikome nije dao 9 ili 10), a od onog nesretnika dobijem dvojku! Potpuno isto desilo se s mojim virtuoznim rebusom - od Miljenka dobijem zasluženu desetku, od Darka veoma dobru sedmicu (naime, samo jednom takmičaru je dao osmicu), a treći član žirija dodelio mi je trojku. Isti tip me je masakrirao s trojkom za super potiraljku, a oteo mi je i hrpu poena za izvrsnu križaljku koju sam napravio. Neću uopšte da zalazim u to da li je bilo u pitanju njegovo neznanje ili neko nameštanje, ni jedno ni drugo ne služe na čast niti organizatoru niti Hrvatskom zagonetačkom savezu.
 
A pazite i ovaj biser - sva trojica sudija su mi dala osmicu za odličnu premetaljku, a u tabeli piše da sam od autora dobio trojku, da mi je čak premetaljka najgora na celom takmičenju!!! Ja ne verujem da mi je pedesetak ljudi davalo namerno nisku ocenu da mi pokvari plasman, ako je sve bilo normalno tu bi morao biti neki prosek ocena recimo 7,5 ili 8. To je Ico ili pogrešno upisao broj u tabelu ili mi je namerno oduzeo 4-5 poena (što ne možemo znati jer nam nisu date ocene svih glasača na uvid).
 
Nisam mislio da će to biti moguće, ali Hrvatski zagonetački savez radi ova takmičenja gore od Enigmatskog saveza Srbije! Ne zna se ko pije, ko plaća, kakav je sistem takmičenja i bodovanja. Otkud pravo organizatoru da neku disciplinu vrednuje daleko više od drugih?! Kad se pravi ovako mešovito takmičenje sve discipline treba da nose isti broj bodova, a ne da križaljka vredi daleko više. Doduše, ja sam i tu dosta dobro prošao, ali očigledno se nameštalo nekim ljudima iz "Čvora" kojima je križaljka specijalnost. Međutim, ja ću sasvim iskreno reći i to je nešto što je činjenica - ne samo što sam odavno daleko jači od njih u sitnim zagonetkma, već godinama sam bolji i križaljkaš.
 
Inače, pre par godina, kad sam bio drugi na sastavljanju iza Jozića, nisam uložio žalbu HZS na njegovu neispravnu potiraljku. I tada sam bio pokraden, trebalo je da budem šampion sa 10-15 poena prednosti. Po prirodi sam prijateljski raspoložen i ne želim verovati da je Ico sada nešto lagao ili da je onaj treći član žirija bio ljut na mene što mu "Kviskoteka" nije htela objavljivati radove (a rekao sam mu inače da to ništa ne zavisi od mene, već isključivo od Roberta Pauletića). Došao sam da se družim s kolegama, da dam svoj maksimum u poslednjoj disciplini i da konačno budem prvak, jer na takmičenjima tog tipa s više disciplina sam izraziti favorit. Prosto sam najbolji enigmatski sastavljač na ovim prostorima, ne samo u Srbiji.

(Drago mi je da sam bar pomogao kolegama da budemo ekipno trećeplasirani na rešavačkom prvenstvu Hrvatske i na Feferonu, iako bi se po njihovim izrazima lica reklo da i oni misle kako u Varaždinu nisu bila čista posla). 

Odluka koju sam doneo

Ova pauza od mesec dana na blogu nije bila slučajna, jer povredio sam u padu desnu ruku, a uskoro su počela i leđa da me bole. Sedim previše za računarom i to se očigledno odražava na zdravlje.

Budući da u enigmatici već duže vremena nemam nekog motiva, osim da je radim za novac, odlučio sam da ću ubuduće sastavljati radove samo za "Kviskoteku" i za druge koji su voljni da plate moje vrhunske enigmatske radove. Neću više ništa organizovati od enigmatskih skupova i takmičenja, a takmičiću se još samo na ovogodišnjem SES-u i SOZAH-u, gde ću pokušati da dođem do jubilarne 40. titule državnog prvaka u nekoj enigmatskoj disciplini. Ako se ipak zaustavim na 39. stepeniku, OK, nije ni to rđavo.

Nema para, ali teramo dalje

Na jučerašnjoj sednici Enigmatskog saveza Srbije u Šimanovcima, osim radnog dela sednice i obeležavanja Dana enigmata Srbije bilo je i nekih dodela nagrada i poklona. Branislav Nikić je nagradio najbolje sastavljače i rešavače rebusa na takmičenjima koje je organizovao na svom blogu. Što se tiče mene, od EK "Nova zagonetka" dobio sam knjige za uspehe na Memorijalu čika Stanka, a ja sam uručio Gordani Jovanović Šarić bocu vina i Novi zavet, kao dar za pobedu u "B" finalu na Međunarodnom prvenstvu Srbije za anagramiste. Od Dragana Lojanice dobio sam na poklon njegovu knjigu o magičnim kvadratima 7x7, pa hvala i njemu na tom znaku pažnje.

Neki mlađi ljudi bi verovatno sad zapitali je li bilo tu nekih novaca, pošto im nije razumljiv koncept bavljenja hobijem u kojem nema neke naročite materijalne koristi. Teško im je objasniti da je nekad, kad smo počinjali baviti se enigmatikom, bila velika stvar i to da vidimo naše ime koje se pojavi u časopisu, a da su prošla vremena nekih velikih honorara i da najveću dobit predstavlja to što se upoznaju mnogi zanimljivi ljudi i obiđu razni gradovi. Istina, ima i toga da se stečeno znanje može unovčiti kroz neke kvizove, ali to nije nešto od čega bi se moglo dugo živeti.

Fotografije je napravio i poslao mi ih Slavko Bovan, na čemu se zahvaljujem. Za divno čudo, nisam zažmurio, što mi se u ovakvim prilikama više puta dešavalo.

U radnoj sobi enigmatičara

Moram ipak napomenuti da u mojim križaljkama ima manje crnih polja. 😊

Pogrešna adresa

Sinoć je neki anonimni enigmatičar gnjavio Slavka Bovana i mene, insinuirajući da sam "notorni plagijator" i da sam na Memorijal čika Stanka poturio rebus PITA LI KO MENE? ("P" italikom, "E" ne) koji je ranije objavljen. Pomenuti rebus je, kao i ostali takmičarski radovi, stajao danima na Bovanovom blogu dok je trajalo glasanje, ali niko ništa nije primetio, ocenjivanje je obavljeno i na kraju je taj rebus zauzeo prvo mesto. 

Ukoliko je taj rebus stvarno objavljen, prava adresa za nekakve reklamacije su ipak organizatori tog takmičenja iz EK "Nova zagonetka", kojima je, kako godine prolaze, sve teže da kontrolišu koje ideje su već realizovane. Koliko vidim, ne može se promeniti ništa bitno, jer sam imao i drugoplasirani slovni rebus. Inače, na tom takmičenju ranije sam pobeđivao 11 puta u nekoj od disciplina, stoga je zaista smešno ukoliko neko misli da je meni bila neophodna ta pobedica da bih se dokazao pred kolegama. 

Ako nakon brojnih takmičenja koje sam organizovao i desetak knjiga koje sam objavio nekom deluje da sam neoriginalan autor, taj nije baš mnogo naučio o našem hobiju, niti može razumeti da plodni autori (po prostoj verovatnoći) nekad sastave i nešto što je već objavljeno.

Sećanje na Miroslava Cvetkovića

Juče smo preko društvenih mreža saznali da je u Nišu, nakon duge i teške bolesti, preminuo vrhunski enigmata i veoma uspešan kvizaš Miroslav Cvetković. Bio je poznat pre svega kao autor izvanrednih ukrštenih reči, ali i anagrami, rebusi, osmosmerke i druge zagonetke bile su mu visokog kvaliteta, u šta su se mogli uveriti čitaoci brojnih listova.

U knjizi "Anagramne čarolije" na strani 30 nalazi se njegova kratka biografija, jer je i na Međunarodnom prvenstvu Srbije za anagramiste beležio odlične rezultate. Nakon što je 2007. završio sezonu na trećem mestu u generalnom plasmanu, to mu je zadovoljilo ambicije (jer je pokazao da je i izvrstan sastavljač anagrama), pa je u narednim godinama zbog obaveza koje je imao proredio učešća.

U znak sećanja, evo i 12 efektnih radova Miroslava Cvetkovića s pomenutih šampionata Srbije za anagramiste.

DOBA MONTE KARLA! (Albert od Monaka)

LAKO SAVLADA KORNER! (Aleksandar Kolarov)

NEKI SKANDAL IL' TROVANJE? (Aleksandar Litvinjenko)

TRGO MASNO! (gastronom)

POTMUO, HLADAN RITERN! (Huan Martin del Potro)

JESI PRIJATAN KER! (japanski terijer)

SIJA NA STADIONIMA! (Joanidis Amanatidis)

PETLJA LI? (pletilja)

ODBRANI RT! (ratni brod)

OSETI KRSTA! (stare kosti)

AMA, SLAĆEŠ REČ TUGE! (telegram saučešća)

JA IZLEČEN! (zeleni čaj)

Pukla "dvadesetača"!

U vrlo prijatnom društvu sinoć sam proslavio 20.000 dana svog života. Pice iz "Libera" bile su odlične, a čokoladna torta koju sam doneo savršena. Sledeće okupljanje, ako poživimo još 10.000 dana, biće 2053. godine.

Bez hepienda u kvizu

Moj kvizaški zenit odavno je prošao. Kako prolaze godine sve mi je teže da se brzo setim nekih stvari koje znam, no prijavih se ipak na "Slagalicu", uz nadu da će me pratiti malo sreće, a onda mogu da pobedim bilo koga. U ovoj igri (na TV i preko Fejsbuk aplikacije), kao i na kvizovima sličnog formata, pobeđivao sam kvizaše poput Filipa Tota, Vladimira Krnača, Žarka Stevanovića, Zorana Horvatova, Sanje Milovanović, itd.

Znam da nije isto gledati kviz preko televizije i biti u studiju, ali ja i sad kad posmatram neke ljude koji daleko dođu u superciklusu "Slagalice", razvaljujem ih u slovima, bolje računam, značajno sam bolji u onoj dodatnoj igri  sličnoj "vešanju", a ponekad pronalazim čak i rešenja asocijacija kad ih oni ne vide. Što se tiče nekog sveopšteg znanja, ako izuzmemo malobrojne terminatore poput Žarka, tu sam (što se tiče ovih pitanja iz "Slagalice") jači od većine ili barem ravnopravan. Mislim da čak i sada, iako su mi asocijacije ostale slaba tačka, imam sa čime da pariram mlađariji koja visi po pab kvizovima.

Nisam uspeo i žao mi je, ali ne zato što mi je trebao novac ili što sam gladan novih kvizaških titula. Hteo sam da napravim neki uspeh u čast moga tate Bogdana, koji me je pre četrdesetak godina vodio na kvizove i enigmatske skupove u Hrvatskoj, čime je počelo moje bavljenje ovim hobijem (koje je poslednjih nekoliko godina preraslo u profesiju). Onda bih, umesto što sam voditeljki objašnjavao zašto sam izgubio, ispričao gledaocima neke zanimljive anegdote, recimo da je moj tata poklonio lep novčanik čuvenom uredniku kvizova Lazi Goluži, koji mi je 2018. na svečanosti u organizaciji časopisa "Kviskoteka" rekao da ga još uvek koristi. Gospodin Goluža to svakako nije radio jer je bio škrt da kupi novi novčanik, nego mu je taj znak pažnje imao neku sentimentalnu vrednost.

Nažalost, nemam nijednu fotografiju oca s naših putovanja u Hrvatsku, što bih mogao da rešim ako bi mi neko prebacio s video-kaseta na kompjuter momente kad su ga tokom "Brojki i slova" kamermani snimali u publici. Umesto toga, za ilustraciju dajem ovu sliku iz 2011. kako na novosadskoj plaži Štrand hrani hlebom labudove. Vreme ne radi za mene, ali prijaviću se ponovo za par godina na "Slagalicu", pa ću onda pokušati da tu moju kvizašku priču dovedem do nekog hepienda (a neki bi na ovom mestu dodali - da otpevam labudovu pesmu).

Na Limanskoj pijaci

 Iznenadni susret ljubitelja šaha, enigmatike i kvizova (s leva: Miroslav Mihalj, Sofija Necin i ja) 

"Senćanska bitka" uspešno okončana

U mestu koje je pre 328 godina bilo poprište velike istorijske bitke austrijske i turske vojske, ovog vikenda vodila se još jedna ljuta bitka, ali ovaj put između istaknutih enigmatičara iz Srbije i regiona. Iz tog razloga, veliko mi je zadovoljstvo što sam u Senti, na 24. Susretima enigmata Srbije postigao sjajne rezultate, tako što sam bio pobednik u sastavljanju anagrama i u rešavanju zagonetaka. Budući da sam na nedavnom konkursu za sastavljače zauzeo drugo mesto, to je sve značilo da sam osmi put najuspešniji učesnik SES i da kući idem s tri pehara, plus dodatnom srebrnom medaljom u revijalnom kvizu.

Naravno, svaki uspeh je draži kad se ostvari kroz veliku borbu, a ovaj put gotovo identične rezultate kao ja imao je izvrsni banjalučki enigmata Nebojša Dragomirović. Mogu slobodno reći da je u pitanju bila čista sreća što sam predao anagrame koji minut ranije i što sam se u zadnji čas setio rešenja kriptograma. Osim nas dvojice, bilo je još nekoliko kolega i koleginica koji su se istakli u pojedinim disciplinama, doprinevši da konkurencija bude veoma jaka. 

Ove godine imali smo veoma kvalitetna zvanična takmičenja i ništa manje zanimljiv revijalni program, pa stoga valja pohvaliti i kolege iz EK "Kikinda" i EK "Braničevo" koji su nam omogućili da se istaknemo kroz inspirativne teme i zadatke koji su znalački pripremljeni. I ostali aspekti boravka u Senti (smeštaj, hrana, obilasci turističkih atrakcija) zaslužuju sve pohvale i visoke ocene, tako da će meni, a verujem i drugim gostima, ovi Susreti enigmata Srbije ostati u lepoj uspomeni!

Moj jedini "Izlet u nepoznato"

Kolega Nedjeljko Nedić je na svom blogu preneo članak o 11. "Izletu u nepoznato", održanom 1988. u Poreču (na zajedničkoj fotografiji ja sam onaj skroz levo koji čuči). Neke stvari sam već i zaboravio, pa hvala Nedjeljku na tom podsećanju. 

To je bio jedini put da sam išao na tu manifestaciju koju je organizovao zagrebački časopis "Kviz". Glavni razlog tome bio je polufinalni turnir za prvenstvo Jugoslavije u kvizovci, na koji sam se plasirao nakon što sam prošao kvalifikacioni turnir u Zagrebu. U Poreču je ipak bila znatno jača konkurencija, tako da sam među 12 polufinalista zauzeo osmo mesto, učinkom od pet pobeda i šest poraza. Objektivno sam mogao i više, ali dve već dobijene partije sam izgubio na neiskustvo i zato sam bio tek druga rezerva za finale. Pošto niko nije otkazao nastup u finalu, nisam se mogao boriti za titulu državnog prvaka. 

Ruku na srce, iako sam i tada prilično dobro igrao kvizovku, bilo bi iznenađujuće da sam sa 17 godina i još relativno skromnim vokabularom nadmašio starije enigmatičare. Taj turnir je, naravno, bio dobra škola i osnova za dalji napredak. Danas osim Marka Obradovića nema igrača koji bi mogao ozbiljnije da mi parira, u nekakvom meču do 10 pobeda mogao bih svakom (osim Marku) da dam 2-3 poena fore, nekima i više.  

Ono što sam već zaboravio je da sam tada u Poreču zauzeo drugo mesto na brzopoteznom šahovskom turniru! U to vreme bio sam solidan prvokategornik. Ne sećam se uopšte kakvu nagradu sam dobio. Medalja bi bila lepa uspomena, ali koliko znam, tad se nisu dodeljivale.

Takođe se ne sećam zašto nisam učestvovao na turniru "Brojke i slova", gde bih bio glavni favorit za prvo mesto, jer samo godinu dana ranije imao sam 10 uzastopnih pobeda na tom popularnom TV kvizu. Pretpostavljam da se termin odigravanja poklapao s turnirom u kvizovci i da zato nije bilo ni mene ni još nekih kvizovkaša koji bi bili odlični u toj igri. 

Zašto nikad nisam upoznao dr Dovnikovića

Nedavno preminuli profesor FTN-a u Novom Sadu, dr Lazar Dovniković, bio je i vrlo dobar enigmata čije anagrame, piramide i druge radove sam viđao u zagrebačkom "Kvizu". Međutim, izgleda da je u penzionerskim danima zapostavio taj svoj hobi, jer koliko znam niti je objavljivao radove niti se javljao na enigmatska takmičenja.

Dosta ljubitelja enigmatike lično sam kontaktirao i upoznao, želeći ih privoleti da pošalju svoje radove na Međunarodno prvenstvo Srbije za anagramiste i druga takmičenja koja sam organizovao, ali to nije bio slučaj i s pokojnim kolegom, pre svega zbog njegove neaktivnosti, a ima i jedan bizaran razlog koji se tiče mog kratkog studiranja na Mašinskom fakultetu početkom devedesetih.

Naime, dogodilo se da slabo pripremljen odem na ispit iz nacrtne geometrije, pa sam ubrzo shvatio da to ne mogu položiti i u ljutnji što sam uopšte dolazio pocepao sam svoj tehnički crtež. Asistent koji je bio na ispitu tražio je od mene da mu ostavim neki trag da sam odustao, na šta sam mu dao desni ćošak hamera s tabelom u kojoj su bili upisani podaci o studentu koji polaže ispit. Taj pocepani komad hamera stigao je do profesora Dovnikovića koji se, kako sam čuo kasnije, veoma naljutio na mene.🙂 Ubrzo zatim, počeo sam da radim kao novinar TV Novi Sad i odustao od studiranja na Mašinskom fakultetu, za koji nisam imao afiniteta nego je samo poslužio da odložim služenje vojske dok je besneo rat. Bar neka korist od tog vremena koje sam tamo protraćio. 

Ko zna, da sam pozvao profesora Dovnikovića, možda bi se on ponovo aktivirao u enigmatici i imao još lepih radova, no do toga nije došlo. Zanimljivo je da sam mnogo godina kasnije sreo njegovog brata Borivoja Dovnikovića, poznatog umetnika koji je u "Kvizu" bio ilustrator i saradnik pod pseudonimom Bordo. Ne znam zašto, mislio sam da profesor više nije živ, pa mog sagovornika nisam ni pitao za brata, nego smo ćaskali o animiranim filmovima, stripovima, muzici...  Ali eto, kad već nisam upoznao dr Lazara Dovnikovića, barem sam u knjizi "Svet anagrama" zabeležio 38 njegovih radova, te je tu ostalo nekog pisanog traga o njegovom enigmatskom stvaralaštvu.

Super broj za jubilej

Već je prošlo 300 brojeva, odnosno skoro šest godina kako sam deo redakcije zagrebačke "Kviskoteke". Za taj jubilej potrefilo se da nam izađe specijalno ljetno izdanje (koje naravno sadrži i neke moje radove), pa svim ljubiteljima enigmatike koji mogu da ga nabave toplo preporučujem da to urade. 🙂

Juče u "Velvetu"

U dobrom društvu proslavih 54. rođendan i započeh novo putovanje oko sunca. Nije uvek jednostavno naći inspiraciju za neke enigmatske umotvorine, ali za sada uspešno odolevam!

Postkvizing

Sofija Necin, Miloš Karna i ja malo smo se družili nakon jučerašnjeg NS Opena u kvizingu. Sofija je uzela zlatnu medalju u paru s Ivanom Andonovom, dok smo Miloš i ja bili na 11. mestu, u konkurenciji 38 parova iz Srbije, Hrvatske, BiH.

Čestitka svima koji su bili uspešni na ovom tradicionalnom takmičenju, koje odlično organizuju novosadski kvizaš Branimir Arsić i njegovi saradnici!

Ponovo kod kuće

Nakon povratka iz bolnice, gde sam bio zbog upale debelog creva (vidi sliku) vratio sam se redovnim zadacima koje obavljam za "Kviskoteku". Hvala svima koji su se javljali na moj mejl i Fejsbuk da izraze želju za brzim oporavkom.   

Što se tiče bloga, pokušaću da u narednom periodu bude malo više objava, da se ljubitelji enigmatike lagano zagrevaju za 2. Međunarodni dan anagrama, koji planiram da bude održan 15. maja. 

Anagram s protesta

Tokom nedavne blokade Autokomande u Beogradu pojavio se ovaj duhoviti transparent, koji sadrži anagram s rešenjem Srpska napredna stranka.

Nisam uspeo da saznam ko je autor tog anagrama. Učinilo mi se da je bio na Međunarodnom prvenstvu Srbije za anagramiste, ali nisam ga pronašao u arhivi. 🙂

Idemo dalje...

Prethodnih dana razni takmičari su mi slali svoje radove na 23. Međunarodno prvenstvo Srbije za anagramiste, a pojedince je interesovalo da im odgovorim šta mislim o njihovim kreacijama, da li su možda neke ideje (pogotovo kod kratkih anagrama) već ranije zabeležene. Moj odgovor je bio da sačekaju kraj meseca, kad ću početi da sređujem ono što mi je pristiglo. Dotle, kao što vidite na slici, skoknuo sam na par dana u Zagreb, tek toliko da nakratko odem iz ove toksične sredine zvane Srbija. Ipak, džabe je to što sam se relaksirao, jer su me odmah po povratku u Novi Sad dočekale neke nove idiotarije u režiji naprednjačkih vlasti. Između ostalih, nasrnuli su i na profesoricu filozofije Danijelu Grujić, s čijim ocem Ivanom i njom sam svojevremeno igrao šah u klubu "Stevica Puzić" iz Iriga.

Pa evo, decembar je počeo, stoga od večeras počinjem da pripremam listu predloga za prvo kolo, a pomenutim znatiželjnicima ću odgovoriti mejlom. Iskreno rečeno - ove godine bilo bi bolje da je organizator neko drugi, jer sam psihički (a i fizički) umoran, no šta je - tu je. Takmičenje se malo usporeno odvija, no bitno je da ponovo imamo veoma kvalitetne anagrame. Ukoliko nađete vremena i motivacije, pošaljite i vi nešto za prvo kolo, koje se svakako produžava za još nekoliko dana.

U društvu enigmatskih vedeta

Povodom tridesetog rođendana "Kviskoteke" objavljena je ova velika križaljka Marka Mihaljevića, a među ljudima koji su obeležili istoriju tog sjajnog časopisa nalazim se i ja, tako da se moje prezime pojavljuje u dvadesetom redu križaljke. Osnivač i glavni urednik "Kviskoteke", Robert Pauletić, ovako me je opisao: "Genijalni novosadski anagramist na slici L; svestrani suradnik i urednik Kviskoteke, osvajač Jedanaestog prvenstva Hrvatske". 

Zanimljivo je da se upravo ovih dana navršava i pet godina otkako u kontinuitetu radim za redakciju "Kviskoteku", što će reći da sam utkan u šestinu istorije njenog uredništva. Osim toga, imali smo povremenu saradnju i ranije, a takođe sam bio visoko plasiran i na nekim ranijim prvenstvima Hrvatske (drugo mesto 2012. godine i četvrto mesto 2014. godine).

Uz zahvalnost Robertu Pauletiću na ovako lepom opisu u križaljci, njemu i svim kolegama i saradnicima čestitam ovaj veliki jubilej, uz želju da 2034. godine proslavimo i narednu okruglu godišnjicu "Kviskoteke". Živeli!