SOZAH odlično organizovan, "Čvor" proslavio vredan jubilej

Proteklog vikenda u Bjelovaru su održani 34. Susreti odgonetača i zagonetača Hrvatske (SOZAH), koji su bili specifični po tome što je čuveno zagonetačko društvo "Čvor" proslavilo 50 godina postojanja. Put na ovu manifestaciju bio je dug, skup i komplikovan, no želeo sam da ispoštujem slavljenike i da budem u Bjelovaru makar u petak, jer za subotu sam planirao da odem u Sombor, gde je "Đorđe Natošević" imao proslavu tridesetogodišnjice. Na kraju sam, zbog izuzetne pažnje i brige koju su pokazali ljubazni domaćini (ubedivši me da je ovakav skup sad i nikad više) ostao dan duže i "ispalio" drage prijatelje iz Sombora, kojima sam se morao izviniti na nedolasku.

Zbog loših saobraćajnih veza u Bjelovar sam stigao u petak u cik zore, u 6 ujutro. Mislio sam da ću sedeti i džonjati u hotelskom foajeu dok se ne pojavi još neki gost, ali srdačno me je dočekao Hrvoje Horvat i odmah smo otišli do redakcije "Čvora", gde sam obišao to mesto koje je od izuzetnog značaja za istoriju enigmatike. Nakon toga su mi uručeni prigodni pokloni. Naravno, nisam ostao dužan, poklonio sam domaćinu komplet mojih enigmatskih knjiga, a takođe sam pazario devet ukoričenih kompleta "Čvor Razbibrige".

Nešto kasnije, domaćinsku "štafetu" preuzeo je lično gospodin Stjepan Horvat, koji je bio ključna figura u osnivanju "Čvora" i u brojnim akcijama kojima je zadužio ne samo hrvatsku i jugoslovensku, nego i svetsku enigmatiku. Popularni Štef odveo me je do muzeja u kome se održava izložba posvećena "Čvorovom"jubileju i ispričao mi razne zanimljive podatke, sigurno više nego što će čuti ostali posetioci. Ono što sam video zaista je impresivno, pri čemu treba imati u vidu da je izložen tek jedan manji deo eksponata, da za brojne predmete, fotografije, trofeje i priznanja naprosto nije bilo dovoljno mesta.  

Nakon toga počeli su pristizati i drugi gosti iz inostranstva, tako da sam se prvi put sreo sa Dankom Kujundžićem i Hajrudinom Hodžićem. Iz organizacionog odbora zatim su došli Željko i Ljiljana Jandragić, koji su me ljubazno počeli ubeđivati da bi bilo šteta da odem tako brzo i tu sam već počeo ozbiljno da se dvoumim, jer ne volim kad nešto obećam (a rekao sam da ću doći u Sombor) da to ne uradim. Kako su pristizali novi enigmati i približavalo se vreme odlasku, bilo mi je sve jasnije da ću ipak ostati. Logičan završetak druženja s kolegama bio je u kafani - prvo u jednom pabu, a zatim u lokalu gde su svirali tamburaši. Onako umoran i neispavan, bila su dovoljna tri piva da me baš drmnu, da se nisam zaustavio na vreme moglo je biti i "peglanja". Sutradan su održana takmičenja u sastavljanju i rešavanju zagonetaka, nakon kojih sam morao da se zahvalim organizatorima na svemu i krenem kući.

Žao mi je jedino što sam zauzeo tek četvrto mesto u sastavljanju zagonetaka, ne zbog mene lično (jer ove godine postao sam šampion Hrvatske na takmičenju "Kviskoteke", koje je po kvalitetu daleko značajnije za enigmatiku od brzinskog nadmetanja na Sozahu) nego zbog ljudi iz ZK "Dragalić", jer bila bi to prva medalja za njihov klub. Ipak, prijatelji iz Dragalića (na donjoj slici) bili su zadovoljni i ovim učinkom, kao i knjigama koje sam donirao za njihovu enigmatsku biblioteku. Koliko će se posvetiti ovom lepom hobiju i koliko će napredovati, to zavisi od njih samih, a sad je bilo dobro što su došli na ovakav skup i osetili kakva je atmosfera na takmičenjima sastavljača i rešavača zagonetaka.