Znam da nije isto gledati kviz preko televizije i biti u studiju, ali ja i sad kad posmatram neke ljude koji daleko dođu u superciklusu "Slagalice", razvaljujem ih u slovima, bolje računam, značajno sam bolji u onoj dodatnoj igri sličnoj "vešanju", a ponekad pronalazim čak i rešenja asocijacija kad ih oni ne vide. Što se tiče nekog sveopšteg znanja, ako izuzmemo malobrojne terminatore poput Žarka, tu sam (što se tiče ovih pitanja iz "Slagalice") jači od većine ili barem ravnopravan. Mislim da čak i sada, iako su mi asocijacije ostale slaba tačka, imam sa čime da pariram mlađariji koja visi po pab kvizovima.
Nisam uspeo i žao mi je, ali ne zato što mi je trebao novac ili što sam gladan novih kvizaških titula. Hteo sam da napravim neki uspeh u čast moga tate Bogdana, koji me je pre četrdesetak godina vodio na kvizove i enigmatske skupove u Hrvatskoj, čime je počelo moje bavljenje ovim hobijem (koje je poslednjih nekoliko godina preraslo u profesiju). Onda bih, umesto što sam voditeljki objašnjavao zašto sam izgubio, ispričao gledaocima neke zanimljive anegdote, recimo da je moj tata poklonio lep novčanik čuvenom uredniku kvizova Lazi Goluži, koji mi je 2018. na svečanosti u organizaciji časopisa "Kviskoteka" rekao da ga još uvek koristi. Gospodin Goluža to svakako nije radio jer je bio škrt da kupi novi novčanik, nego mu je taj znak pažnje imao neku sentimentalnu vrednost.
No comments:
Post a Comment