On ti je kurajber mog surdepača, pričao mi kurđup

Sa sajta "Srpski jezički atelje" prenosim duhovit komentar o nazivima naših predaka. Tekst se odnosi na podelu koja se često pojavljuje po internetu, a čak je stavljena i u srpsku Vikipediju, iako za tako nešto ne postoji nikakav naučni dokaz niti relevantan izvor kakav se traži za enciklopedijske podatke.

1. Otac, 2. Deda, 3. Pradeda, 4. Čukundeda, 5. Navrdeda, 6. Kurđel, 7. Askurđel, 8. Kurđup, 9. Kurlebalo, 10. Sukurdov,11. Surdepač, 12. Parđupan, 13. Ožmikura, 14. Kurajber, 15. Sajkatav, 16. Beli orao
---------------------------------------------------------------------------------
Ko je, kada i gde provalio ove nazive, da se sad kao pomama šire internetom i svi ih usvajaju kao deo nekakve "tradicije", čak mi se čini da su ih i u neke udžbenike stavili?

Kako se uopšte zove ta pojava da se izmisli nešto novo, proglasi se za staro i krene se sa verovanjem da je to tako oduvek bilo?

I što da stanemo kod sajkatave i belog orla? Pričao je meni moj ožmikur, kaže, "Moj dragi ožmikurčiću" (tako mi je uvek tepao), "nećeš ti od ovih danas pomodara čuti, ali meni je moj stari kurlebalo pripovedao koji su još stariji nazivi za još starije pretke!". Pa nastavi da ređa: 17. Ružbedalo, 18. Trsodeda, 19. Muždrekalo, 20. Antapanđa, 21. Rimtutituki, 22. Prđodeša, 23. Blebandeka, 24. Strškotep, 25. Murdupan, 26. Krašotraća, 27. Marcipan, 28. Žbrđekalo, 29. Šućpurlipalo, 30. Šarena laža.

I tako konačno završavamo niz imena za pretke s tridesetim kolenom, šarenom lažom. Ako uzmemo da se za 100 godina izređaju u proseku oko četiri generacije, kurajberi su nam živeli pre oko 400 godina, blebandeke pre oko 600, a šarene laže pre svega oko 750-800 godina. Vrlo praktična stvar, jer ne moramo o svojim najbližim rođacima, familiji takoreći, govoriti opisno "čukundeda čukundede mog čukundeda" i slično, kad prosto i jednostavno možemo upotrebiti staru srpsku reč i reći "moj parđupan" i sve je odmah jasno k'o dan! (autor komentara: Belopoljanski)