Mnogim čitaocima, od kojih, naravno, nisu svi enigmatičari, poznat je odavno izvrstan serijal Put ka vrhu Zorana Radisavljevića. Sada je pred nama njegov četvrti deo: raznovrstan, osmišljen, duhovit, uzbudljiv, dubok i, kao i svako izuzetno delo, relevantan na više načina.
Podsetimo se samo koje sve duhovne koristi donosi vrhunska enigmatika: intelektualnu igru i zadovoljstvo koje sledi kao nagrada za uložen napor rešavanja, zatim proširivanje kruga našeg opšteg obrazovanja, a ne zaboravimo tu ni veliki razvojni podsticaj koji enigmatika pruža najmlađima. Jer, ne samo da enigmatika zahteva pronicljivost i analitičnost, matematičku doslednost i pedantnost, ona takođe podstiče i fantaziju i kreativnost – što se najbolje može sagledati iz Radisavljevićevog opusa koji sadrži bezmalo sve enigmatske vrste i rodove najvišeg dometa.
Ipak, u ovom prigodnom tekstu povodom promocije četvrtoga dela projekta Put ka vrhu, želeo bih da istaknem jednu meni naročito blisku dimenziju enigmatike, a ta se dimenzija, opet, otkriva samo kod vrhunskih stvaralaca kakav je Radisavljević. Reč je o estetskoj, konkretnije, o književnoj vrednosti nekih od najzastupljenijih enigmatskih formi, kao što su anagram i palindrom.
Ako se prisetimo drevne istine o umetnosti, po kojoj je kreacija ujedno i svojevrsno otkriće, zasnovano, poput naučnog otkrića na strukturi sveta i suštini ljudskog bića, onda ćemo uvideti koliko su poetični i lucidni pojedini anagrami i palindromi. Oni obiluju stilskim figurama: aliteracijama, metaforama, muzikalnim inverzijama, duhovitim hiperbolama i ko zna još čim što se ne da nabrojati. Enigmatska suština ovih bezmalo književnih ostvarenja zasnovana je na matematici, na toj kraljici svih znanja koje je, ujedno, i misaona struktura univerzuma. Koliko od invencije i mašte autora, toliko i od ispravnog matematičkog rezonovanja, zavisi uspešno enigmatsko-književno delo. A da ono zrači lepotom, uverićete se na stranicama Puta ka vrhu.
Podsetimo se samo koje sve duhovne koristi donosi vrhunska enigmatika: intelektualnu igru i zadovoljstvo koje sledi kao nagrada za uložen napor rešavanja, zatim proširivanje kruga našeg opšteg obrazovanja, a ne zaboravimo tu ni veliki razvojni podsticaj koji enigmatika pruža najmlađima. Jer, ne samo da enigmatika zahteva pronicljivost i analitičnost, matematičku doslednost i pedantnost, ona takođe podstiče i fantaziju i kreativnost – što se najbolje može sagledati iz Radisavljevićevog opusa koji sadrži bezmalo sve enigmatske vrste i rodove najvišeg dometa.
Ipak, u ovom prigodnom tekstu povodom promocije četvrtoga dela projekta Put ka vrhu, želeo bih da istaknem jednu meni naročito blisku dimenziju enigmatike, a ta se dimenzija, opet, otkriva samo kod vrhunskih stvaralaca kakav je Radisavljević. Reč je o estetskoj, konkretnije, o književnoj vrednosti nekih od najzastupljenijih enigmatskih formi, kao što su anagram i palindrom.
Ako se prisetimo drevne istine o umetnosti, po kojoj je kreacija ujedno i svojevrsno otkriće, zasnovano, poput naučnog otkrića na strukturi sveta i suštini ljudskog bića, onda ćemo uvideti koliko su poetični i lucidni pojedini anagrami i palindromi. Oni obiluju stilskim figurama: aliteracijama, metaforama, muzikalnim inverzijama, duhovitim hiperbolama i ko zna još čim što se ne da nabrojati. Enigmatska suština ovih bezmalo književnih ostvarenja zasnovana je na matematici, na toj kraljici svih znanja koje je, ujedno, i misaona struktura univerzuma. Koliko od invencije i mašte autora, toliko i od ispravnog matematičkog rezonovanja, zavisi uspešno enigmatsko-književno delo. A da ono zrači lepotom, uverićete se na stranicama Puta ka vrhu.
Damir Malešev, profesor filozofije, pesnik i muzičar
No comments:
Post a Comment