Inače, u našoj porodici oduvek smo voleli ptice. Ne samo što hranimo na terasi senice i vrapce (zimi navrati i detlić da kljucne komad slanine), nego smo godinama držali kanarince i papagaje. Igrom sudbine dogodilo se i to da čak tri puta spasemo povređene i iznemogle ptice (goluba, čiopu i sokola).
Zorane i ja volim ptice, i sa ovim delom da ih hraniš i pomažeš im, se potpuno slažem, ali šta bi vredelo da neko uživa u tebi, a ti si u kavezu sam i ni da poletiš što je od Boga dano.
ReplyDeleteNisam pristalica ljubitelja ptica u kavezu, pa mi oprosti...
pozdrav!
Ova ptica nije zarobljena u nekoj divljini Australije, nego je rođena u zatočeništvu, kod odgajivača papagaja. Kad bih je pustio u prirodu, ne bi mogla dugo da preživi, jer bi nastradala od zime, od predatora ili bi je napale druge ptice. Dakle, njena sudbina je takva - da bude kućni ljubimac. Pozitivna strana je što ako naiđe na dobrog vlasnika, koji će se lepo starati o njoj, može da poživi znatno duže nego u prirodi.
ReplyDeleteBesmisleno je zamerati ljudima koji drže ptice kao kućne ljubimce, jer ako tako posmatraš svet, onda nije u redu ni to što jedeš u slast jagnjetinu, prasetinu, piletinu, itd. Piješ mleko od krave, koju su odvojili od njenog mladunčeta. Nehumano, zar ne?
da, ja tako posmatram svet i ubeđen sam da ptice lepše pevaju na slobodi, a i krava daje bolje mleko kada pase na livadi i za mene to nije besmisleno, čak štaviše ima mnogo smisla,ali nemoj ni ti meni zameriti na mom pogledu na svet...
ReplyDeleteNema smisla ništa od toga što pričaš ako i sam spadaš u 99,99% čovečanstva koje živi na račun potlačenih životinja.
ReplyDeletePošto je Mićkova sudbina nažalost takva, da će svoj život svakako morati provesti u kavezu, onda je i njemu bolje da dospe kod nekoga ko voli životinje i ko će se brinuti o njemu, a iz nekih priloga koje sam ranije pročitala na ovom blogu, zaključila bih da Zoran spada u takve ljude i da će Mićku sigurno biti lepo kod njega.
ReplyDeleteJa sam u svom životu samo jednom "imala posla" sa nekim papagajem i to dok sam studirala. Gazdarica je imala (ako se ne varam) nimfu i često bi je pustila iz kaveza da skakuće po sobi, pošto leteti više nije mogla. Tome se baš nisam mnogo radovala, jer je papagaj imao običaj da dođe na rame, udobno se smesti i onda sa vremena na vreme kljucne čoveka, što baš i nije bio neki prijatan osećaj. :D
Kontakt sa kućnm ljubimcima može odigrati vrlo pozitivnu ulogu u plemenitim i racionalnim nastojanjima da se poboljša situacija kad je riječ o ekologiji, opstanku vrsta, kvalitetu života na svim stranama.
ReplyDeleteSjećam se iz djetinjstva kako mi je bilo žao lokalnih ptica (štiglici ...) koje bi, uhvaćene na imelu, završile gledajući iz kaveza svoj svijet.
Imamo odavno i štiglica u porodici. Naime, devojačko prezime moje mame je Štiglic :D
ReplyDeleteZvučno prezime, evo se sjetih nobelovca (ekonomija) Josepha Stiglitza... Sprijateljio sam se ovdje sa čovjekom čije je prezime Bergles, veli da je porijeklo iz Slovenije, prezime Brglez i ptica brglez, kod nas brgljez...
ReplyDelete